Zašto niko od stotinak šetača koji dnevno prođu ovim putem nije zastao pored lepe, zrele žute šljive?
Ljudi su je zaobilazili, pazili da je ne zgaze, ali niko nije poželeo da pokupi šljive, ili bar da pojede koju. Većina nosi vodu sa sobom, lako bi ih oprali. Drvo šljive raste sa gornje strane puta. Prirodno uzrele šljive padaju sa grana i kotrljaju se do asfalta.
Ništa bolje nije prošla ni modroplava šljiva.
Ostale su, tako opale da se suše na jakom suncu. Možda će im se pokoja životinja obradovati.
Eh, a kako bi se ponašali ti isti ljudi kada bi u poznatom marketu naišli na lepo pakovanje organskih plodova šljiva uzgajanih na posebnom zemljištu bez trunke hemikalija i veštačkog đubriva propraćeno snažnim reklamama?
Odnos današnjeg čoveka prema hrani bila je misao koja mi se vrzmala po glavi na početku šetnje. Više od dva meseca nisam ovde prošla. Nedostaje mi stari asfalt gde sam često viđala šumske kornjače. Nisam ih videla odavno.
Vreli letnji dan i jako sunce lakše se podnose u hladu. Nema ništa prijatnije od prirodne hladovine koju stvara zelenilo. Mislim da će mi tokom sumornih jesenjih i hladnih zimskih dana nedostajati upravo ova svetlost i toplota.
O čemu razmišljate dok hodate?
Teško je uočiti nešto zanimljivo a da nije već viđeno. Nova rasveta sa svojim senkama. Iako deluje jednolično, ipak, svaki trenutak i slika su posebni.
Nema insekata, ni buba ni leptira jer je nestalo njihovo stanište. Nadam se da ću ih naći na vrhu. Samo dva leptira u brzom letu! Skoro je nemoguće pratiti ih.
Ovo je Prugasti jedrilac, Iphiclides podalirius (Linnaeus, 1758), vrsta leptira iz porodice jedrilaca (Papilionidae), na cvetu volujka.
Volujak, (Anchusa) je biljka sa cvetovima jarko ljubičaste ili ljubičasto plave boje. Meni je posebno zanimljiva jer nikada nisam uspela da napravim snimak cveta koji bi bio zadovoljavajući.
Život je borba, možemo se uveriti posmatrajući primerak Prugastog jedrilca. Leptiri imaju svoju teritoriju koju srčano brane od drugih leptira, insekata i manjih ptica.
Kakvo iznenađenje! Posle nekoliko godina zatišja masovno su se pojavili puževi. Ovoga puta na stablu bagrema.
Povratak će biti brži, bez zastajkivanja, sve je toplije i toplije…
Jednolični prizori.
Konačno se pojavljuje hladovina.
Koliko je sati? Tačno 10:00.
Leto 2022. godine
Sve fotografije su, kao i uvek, moje. Hvala vam ako ste pogledali post.
Nadam se da vam se dopao, da ste uživali u šetnji, da ste upili sve zrake sunca i akumulirali dovoljne količine vitamina D.