Before the start of the final part, it is worth reminding who is the most deserving for this tournament. That is our neighbor Dragan Marković, the man who is organizing this tournament for the 29th time. Here, too, he watched closely to make sure everything went according to the principles of fair play. There weren’t many problems this year.

Пред почетак финалног дела, ваља се подсетити ко је за овај турнир најзаслужнији. То је наш комшија Драган Марковић, човек који већ 29. пут организује овај турнир. И овде је будно мотрио да све прође у складу са принципима фер-плеја. Није било много проблема ове године.

Four teams reached the semifinals. Luck left “Talia” irretrievably in a collision with an extraordinarily well-coordinated team called “Premier”.

Четири екипе избориле су полуфинале. „Талију” је срећа неповратно напустила у судару са изванредно уиграном екипом званом „Премијер“.

The last to reach the semifinals was the team with a charming name – “Bonebreakers”.

Последња је у полуфинале прошла екипа под шарматним називом – „Костоломци“.

Their feat was all the greater because they defeated the team that had the great Djura, Goalkeeperus Maximus.

Њихов подвиг био је утолико већи јер су победили екипу која је имала страшног Ђуру, Голмануса Максимуса.

In the semifinals, they met with a very experienced team of “Senjak”.

Они су се у полуфиналу састали са врло искусном екипом „Сењака“.

I can't describe to you how hard and defensive the match was. Relentless goalkeeping meant a sharp game in which the soles falls off…

Не могу да вам опишем како се то био тврд и затворен меч. Немилосрдно чување голова подразумевало је оштру игру од које отпадају ђонови…

Here’s a closer look. There was blood too! The “Bonebreakers” almost justified the name!

Ево погледајте изблиза. Било је и крви! Умало да „Костоломци“ оправдају име!

And in the end – a draw! In such cases, the winner is decided by penalties. Flipping the beer cap gave to the “Bonebreakers” a chance to shoot first.

И на крају – нерешено! У оваквим случајевима, победника одлучују пенали. Бацањем затварача од пива, „Костоломци“ су добили право да први шутирају.

I won’t keep you in suspense any more, that very first missed penalty was fatal for “Bonebreakers”…

И да вас не држим у неизвесности, баш је тај први промашени пенал био кобан по „Костоломце“…

…since both teams have scored everything else to the end.

…пошто су обе екипе реализовале све остале до краја.

The Finals!

And so, we finally reached the final match in which the teams “Senjak” and “Premier” deservedly entered…

Финале!

И тако смо најзад дошли до финала у коме су се заслужено нашле екипе „Сењак“ и „Премијер“…

The finals was played under the floodlights, as the Sun had already set, giving players a chance to breathe as they play…

Финале се играло под рефлекторима, пошто је Сунце већ зашло, пружајући шансу играчима да дишу док играју…

“Premier” is in the lead at half time…

На полувремену „Премијер“ води…

…and “Senjak” were forced to revise the tactics for the second half.

…и „Сењак“ је принуђен да ревидира тактику за друго полувреме.

It didn't help. The media reported that it was 4:1 for the new champions of the tournament – the team “Premier”!

Није помогло. Медији су известили да је до краја било 4:1 за нове шампионе турнира — екипу „Премијер“!

And while they deservedly celebrate, it should be said that this year’s tournament had a special significance.

И док они заслужено славе, треба рећи да је турнир ове године имао посебан значај.

This year, the tournament had a memorial character. It was dedicated to two heroes, neighbors from our settlement, Dragan Komarica and Ivica Serafinović, who fell defending Serbia at Košare. The cup was handed over to the winners by the best scorer of the tournament who also is a brother of one of the fallen heroes, Boyan Serafinović…

Ове године, турнир имао је карактер меморијала. Био је посвећен двојици хероја, комшија из нашег насеља, Драгану Комарици и Ивици Серафиновићу, који су пали бранећи Србију на Кошарама. Пехар је победницима предао најбољи стрелац турнира и рођени брат једног од палих хероја, Бојан Серафиновић…

Of course, the finalists also receive cash prizes…

Финалисти наравно добијају и новчане награде…

“Premier”… The Champions of the 29th Traditional May Day Street Soccer Tournament 2020, with no connection to Ana Brnabić at all!

„Премијер“… Шампиони 29. традиционалног првомајског турнира у малом фудбалу 2020, и то без икакве везе с Аном Брнабић!

Cup and award for Boyan Serafinović, the best scorer of the tournament…

Пехар и награда за Бојана Серафиновића, најбољег стрелца турнира…

And so, this year’s tournament is over, but friendships and memories remain…

И тако, овогодишњи турнир је завршен, али пријатељства и успомене остају…

And of course at the end, the group photos remain.

И наравно остају групне фотографије за крај.

See you (hopefully) on the next May Day!

All photos taken with the Fujifilm X-T20 camera with the Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS STM lens adapted to the Fuji body using Fringer adapter.

Видимо се (надајмо се) идућег првог маја!

Фотографије снимљене фото-апаратом Фуџифилм Х-Т20 и објективoм Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS STM који је адаптиран на Фуџи тело уз помоћ Фринџеровог адаптера.