Зар вам не прија када чујете да постоји нада за боље сутра, барем за надолазеће генерације. Мало сам уморна од катастрофичних предвиђања.
Предвиђање светле будућности свакако прија, али нема светле будућности у оквиру ове матрице која је довела свет на руб уништења, а коју Каку промовише. Исту превару покушао је и Френсис Фукујама у својој књизи „Крај историје и последњи човек“, па је после сам признао да је то гомила глупости написана јер му је за њих добро плаћено.
Постоји још гора група интелектуалних превараната који пишу потпуне бесмислице и које су у књизи под тим називом — „Интелектуални преваранти“ (Intellectual Impostures), описали Жан Брикмон и Алан Сокал.
Чини ми се да је и Steemit један од делова светлије будућности.
У томе и јесте ствар — Стимит јесте боља децентрализована будућност, али неспојива са Какуом. Стимит разара визију „лепше будућности“ какву пропагирају Мичио Каку, Френсис Фукујама, Илон Маск и њима слични отпаци из хијерархијске матрице.