Mozete li da zamislite 600.000 dece, žena I vojnika kako prelaze preko planine koja je visoka 2656 m, bez planinarske I ski opreme I sa malo hrane, na -30 stepeni, po snegu do kolena I tako 1.200 kilometara? Možete li da zamislite da svakoga dana ta deca umiru zajedno sa svojim roditeljima I tako tri meseca najvećih patnji?
Baš to se desilo mom narodu pre 102 godine, kada se u Prvom svetskom ratu povlačio pred austrougarsko-nemačkom I bugarskom vojskom. Tog 26 novembra 1915. godine, krenuo je srpski narod sa svojom vojskom ka pravom “paklu” .
Zamislite tri meseca na snegu, pod ledenom kišom I na ledenom vetru. Zamislite glad koja vas tera da morate sopstvenu odeću da jedete. Koliko god da se trudim, ja ne mogu to da zamislim.
Tri meseca je trajala ova strahota I za to vreme umrlo je 250 000 dece, žena I vojnika. To je bio strasan udarac koji nikada moj narod neće moći da preboli. Zbog toga svake godine kada se približi ovaj datum ja sam strašno tužan.
Plakate podrške saveznika srpskom narodu:
Irac Mark Kiting je obeležio ovaj događaj. Sa svojim psom pešačio je 2000 kiliometara, istim putem kuda su se Sbi probijali kroz Albaniju. Na ovaj način, pokrenuo je akciju za decu obolelu od raka u Srbiji. Hvala mu!
Naježila sam se! Super napisano. 😉
hvala
vidim da je ostavilo utisak na mnoge
Глас и рестим @tupakamaru, незаборавно и дирљиво…
Odličan tekst, a drago mi je i što je neko obradio ovakve teme na engleskom jeziku kako bi doprlo do što šireg auditorijuma. Pratim te nadalje i nadam se da će biti prilike da čitamo još ovako dobrih tekstova :-)