Dovoljno je reći, prkos.
Prkos je cvet koji osvaja svojom skromnošću.
Biljka koja pripada sukulentima, otporna i nezahtevna za negu i gajenje.
Laka za održavanje, imamo običaj da kažemo.
Uspeva na siromašnom, peskovitom zemljištu sa minimalnom količinom vlage, bez prihranjivanja.
Neće se ljutiti ako zaboravite da je zalijete.
Ove jeseni
Mnogo lepih biljaka stiglo je iz Južne Amerike. Među njima je i prkos.
Biljka leta, žarkih i toplih dana.
Cveta neumorno od proleća do kasne jeseni.
Beskrajno voli letnje sunce.
Da li su u zadivljujućem cvetnom prekrivaču utkani sjaj i lepota upijenih sunčevih zraka? Sigurna sam da jesu.
Prkos pripada porodici tušnjeva, (lat. Portulacaceae).
Na slikama je jednogodišnja biljka, vrsta Portulaca Grandiflora.
Pročitala sam da Portulaca znači vratanca, i odnosi se na otvore na plodu kroz koje ispada seme, nakon sazrevanja.
Grandiflora opisuje biljku krupnog cveta.
Cvet nije mnogo krupan, ali je moćan.
Od kad znam za sebe tako smo ga zvali: prkos. Ni sama ne znam zašto sam koristila reč "portulak".
Čućete da je neverovatan i neuništiv.
Možda je ime dobio zbog osobine da seme preživljava zimske mrazeve, i da godinama zadržava klijavost.
Ili zato što uspešno prkosi nepovoljnim vremenskim i drugim životnim uslovima.
Cvetići raskošnih boja privlače pčele tokom celog dana.
Zatvoriće se samo kada je oblačno i preko noći.
Pčele vole medonosni prkos.
Cvetovi prkosa su krupni, pojedinačni, talasastih ili ravnih latica. Bez mirisa su, sa izraženim prašnicima.
Mogu biti jednostruki, polupuni ili puni.
Jarkih su boja, žuti, narandžasti, ružičasti, crveni, ljubičasti, beli ili dvobojni, šatirani.
Jedino mi je žao što ne postoji prkos plavih latica cveta.
Postoji preko 100 vrsta ove biljke, a ja najviše volim prkos sa prostim cvetovima.
Sočnih, mesnatih listića divne zelene boje u obliku iglica, crvenkastih grančica, prkos može da poraste u visinu petnaestak centimetara.
Možete ga gajiti u saksijama, sandučićima, žardinjerama, vrtovima, na svakom mestu gde ima dovoljno sunca.
Prkos traži mnogo svetlosti, i uvek će reči: "Sunca nikad dosta"!
Ali prkos raste i gde nije sejan. Videćete ga u pukotinama betona, asfalta, ispod kamena.
Zna da zaluta i naseli divlji zeleni svet. Zna sam o sebi da brine i ceni svaku kap vode.
Prkos se uvek vraća, iz godine u godinu...
Prkos se razmnožava pomoću semena.
Cvetovi se pretvaraju u semenske čahure, sa mnogo semena.
Seme je vrlo sitno, veličine zrnca soli.
Sa koliko si ushićenja i ljubavi prikupljala seme prkosa!
I radovala se, kao dete, oduševljena njegovim bisernim sjajem!
Kako smo se zbunili, palo je seme sa susednog cveta!
Volela si jednostavan život. Volela si i moje obične slike.
I nisi se ljutila, nikad, zato što je u stvarnosti prkos izgledao mnogo lepše nego na mojim slikama.
I posle godinu dana cvetaju i blistaju u punom sjaju.
Nisam čula da postoji osoba kojoj uzgajanje ove biljke nije uspelo.
Probajte, zavolećete prkos!
Hvala vam na vremenu koje ste posvetili mojim postovima.
Imajte divan dan!