Na slici je lokomotiva koju narod od milošte zove "Baba Milka". Da, to je čuvena lokomotiva serije 99.3.
Parna lokomotiva uskog koloseka postavljena je kao muzejska postavka na trgu Kralja Aleksandra u Nišu.
Ima i svoj peron koji se zove Peron sreće.
Pored perona stoji tabla sa natpisom.
Tekst o životu lokomotive u originalnom dijalektu za sve kojima je ćirilica nepoznanica
Nišlije me vikav "Baba Milka", a beo devojče za primer.
U Jelašničko okno se narade, Sunce ne vide.
Al' staros' kako svetlos' dočeka. Premeniše i poubaviše me, ne mog' se poznam. S'g svi u men' gledaju.
Što ti život uzme u mlados', vrne ti u staros'. S'g mi je srce na mesto.
Volim ovaj Niš i ovija Nišlije, a najviše dečicu – iljadila se dabogda.
Fala na domaćini.
Oznaka lokomotive je 99.3 po numerizaciji JDŽ/JŽ.
Serija 99 označava lokomotivu uskog koloseka, čija je širina 600mm.
Broj iza tačke, u ovom slučaju 3, ukazuje na broj vezanih osovina. Spada u grupu troosovinskih parnih lokomotiva.
Osovne prednosti uskog koloseka ogledale su se u mogućnosti projektovanja krivina manjih radijusa, manjih tolerancija za mostove i tunele i ukupno niže troškove.
Stoga su prvenstveno korišćene u rudnicima, u poljoprivredi i za potrebe vojske tokom Prvog svetskog rata.
Slika (PD) preuzeta sa Wikipedije, članak o standardima u železnicama.
Nekoliko podataka, samo da steknete predstavu o veličini i snazi lokomotive.
- Snaga lokomotiva kretala se od 130 – 150 KS, u zavisnosti od proizvođača
- Dužina lokomotive - 5200mm
- Razmak krajnjih osovina – 1320mm
- Prečnik točka – 600mm
Ostale tehničke karakteristike možete pogledati na Forumu ljubitelja železnica, ovde.
Lokomotiva je efektivno radila od 1908-1968. godine u dva rudnika, Jerma i Jelašničkom.
Rudnik mrkog uglja, Jelašnica, počeo je sa radom krajem XIX veka. U trećoj deceniji XX veka otvoreno je novo okno. Proizvodnja kvalitetnog mrkog uglja se povećavala vremenom, da bi uoči drugog svetskog rata dostizala 120 tona. Trebalo je rudu transportovati do železnice u Niškoj banji. Transport se obavljao zaprežnim kolima, najčešće se koristila volovska zaprega. U upotrebi su bila i dva kamiona. Kada je izgrađena industrijska pruga od rudnika do Niške banje, sve je bilo mnogo lakše.
O pruzi detaljnije ovde.
Našu izloženu lokomotivu preuzeo je rudnik 1952. godine. U toku dana imala je oko 20 polazaka na relaciji od rudnika do Niške banje. I tako, prevozila je rudu do samog zatvaranja rudnika.
Od 1968-2011. bila je izložena u niškom parku "Čair" gde se nalazila u okviru saobraćajnog poligona za decu.
Restaurirana je 2011. godine.
Posle restauracije nalazi se na Peronu sreće.
Mnogo posetilaca je na peronu. I dalje mališani uživaju u igri. Studenti sa obližnjih fakulteta traže predah u hladovini. Stariji građani sede na klupama, posmatraju decu, igraju se s njima, ponekad, i evociraju sećanja na prohujala vremena.
Tu su i zaljubljenici u staru železnicu.
Šarenolik sastav posetilaca, baš kao i putnika na pravom peronu…
Srećni bili!
Thank you for your contribution to the "photocircle" tag
Cheers,
@photocircle Team
Check out this post for information on all the Photocircle tags
Learn about this photo curation project by clicking >here
To stop receiving comments then reply
!STOP!The architecture is very detailed I love them, Impressive angles
This post has been voted on by the steemstem curation team and voting trail.
There is more to SteemSTEM than just writing posts, check here for some more tips on being a community member. You can also join our discord here to get to know the rest of the community!
Hi @zoricatech!
Your post was upvoted by utopian.io in cooperation with steemstem - supporting knowledge, innovation and technological advancement on the Steem Blockchain.
Contribute to Open Source with utopian.io
Learn how to contribute on our website and join the new open source economy.
Want to chat? Join the Utopian Community on Discord https://discord.gg/h52nFrV