^{Source / Izvor: Срђан Ного}

„Нација може да преживи будале, па и оне најамбициозније. Али, издају изнутра, никако.“
— Марко Тулије Цицерон

[English version of the Text]

После јучерашњег трилатералног састанка у Бриселу, портпарол Европске уније Петер Стано, изјавио је следеће:

„Циљ прихваћеног европског предлога и дијалога Београда и Приштине није узајамно признавање, већ да се дође до свеобухватног споразума о уређењу односа Косова* и Србије. Обе стране су прихватиле Европски предлог за нормализацију односа, даље ће се само радити на имплементацији истог.“

Подсетимо, Борељ је рекао да су се Вучић и Курти сложили данас (27. фебруара) на трилатералном састанку у Бриселу да даљи разговори о тексту предлога ЕУ за нормализацију односа Београда и Приштине нису потребни и да је то оквир за нормализацију односа.

Званично, документ чију је имплементацију колонијални управник прихватио, носи назив

„Европски предлог Споразума о нормализацији односа између Косова и Србије“

и по својој суштини је фактичко прихватање отете српске покрајине као суседне државе. Тако су известиле и кључне Руске информативне агенције, ТАСС и РИА Новости.

У целини објављујемо прихваћени документ:

* * * Original text in English * * *

Уговорне стране,

Свесни своје одговорности за очување мира,

Посвећени доприносу плодоносној регионалној сарадњи и безбедности у Европи и превазилажењу наслеђа прошлости,

Свесни да су неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета и заштита националних мањина основни услов за мир,

Полазећи од историјских чињеница и не доводећи у питање различита гледишта Страна о основним питањима, укључујући и статусна питања,

У жељи да створе услове за сарадњу између Страна у корист народа,

Договориле су се о следећем:

Члан 1 • Обе стране ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на основу једнаких права.

Обе стране ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате.

Члан 2 • Обе стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији.

Члан 3 • У складу са Повељом Уједињених нација, стране ће све спорове између себе решавати искључиво мирним средствима и уздржаће се од претње или употребе силе.

Члан 4 • Стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име.

Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.

Члан 5 • Ниједна страна неће блокирати, нити подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њиховом путу ка ЕУ на основу сопствених заслуга. Обе стране ће поштовати вредности наведене у члановима 2. и 21. Уговора о Европској унији.

Члан 6 • Иако садашњи споразум представља важан корак ка нормализацији, обе стране ће са новим замахом наставити процес дијалога који води ЕУ, који би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа.

Стране су сагласне да продубљују будућу сарадњу у областима привреде, науке и технологије, саобраћаја и повезаности, правосудних и полицијских односа, поште и телекомуникација, здравства, културе, вере, спорта, заштите животне средине, несталих, расељених лица и других сличних. области кроз закључивање конкретних споразума.

Детаљи ће бити договорени у додатним споразумима који ће бити омогућени Дијалогом који води ЕУ.

Члан 7 • Обе стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства, како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу на Косову и способност за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са Владом Косова.

Стране ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима.

Члан 8 • Стране ће разменити сталне мисије. Они се оснивају у седишту одговарајуће Владе.
Практична питања у вези са успостављањем мисија биће обрађена посебно.

Члан 9 • Обе стране узимају у обзир посвећеност ЕУ и других донатора да успоставе посебан пакет инвестиција и финансијске подршке за заједничке пројекте Страна у економском развоју, повезивању, зеленој транзицији и другим кључним областима.

Члан 10 • Стране ће успоставити заједнички комитет, којим председава ЕУ, за праћење спровођења овог споразума.

Обе стране потврђују своју обавезу да примењују све претходне споразуме Дијалога, који остају важећи и обавезујући.

Члан 11 • Обе стране се обавезују да ће поштовати Мапу пута за имплементацију која је приложена овом споразуму.

* * * Крај документа * * *

Дакле, као што можете видети, употпуњена је предаја српске територије Косова и Метохије без било каквог даљег правног замајавања. И не мора човек бити правни стручњак да то види. Довољно је да не буде хипнотисан пропагандом или поткупљен радним местом:

Политички аналитичар Милан Вилић прилично емотивно анализира тачку по тачку:

Одбрана велеиздајничке власти како „ништа није потписано“ и да „неће бити пријема у УН“ само је празна прича, јер Члан 4. у ставу два експлицитно каже: Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији. Кључна организација у коју треба увући отету српску покрајину је НАТО, а у прошлом тексту објашњено је зашто више ником од наших европских ‘пријатеља’ Уједињене Нације уопште нису важне. Уколико ипак инсистирате на стручном мишљењу, ево и њега:

* * * Мишљење стручњака * * *

📣 Проф. др Дејан Мировић: Александар Вучић је 27. фебруара у 20.15 часова де јуре признао „Косово“! Његова изјава о „прихватању имплементације француско-немачког плана“ је кривично дело велеиздаје из члана 306 КЗ

Александар Вучић је 27. фебруара 2023. године де јуре признао „Косово“. Изјавом датом око 20. 15 часова по српском времену након састанка са Куртијем, Борељом и Лајчаком да пристаје на „имплементацију“ француско-немачког плана, он је то недвосмислено урадио јер је основ тог плана, јасно и директно — признање територијалног интегритета Косова (више пута се истиче у тексту).

Територијални интегритет је основно начело међународног јавног права, изнад права на самоопредељење и гарантовано је у Повељи УН (уставу међународне заједнице) и Завршном акту КЕБС који гарантује неповредивост граница у Европи.

Вучићева изјава о прихватању „имплементације“ француско-немачког плана је сада званичан став Србије, односно од вечери 27. фебруара обавезује Србију према члану 7 Бечке конвенције о уговорном праву и пресуди Сталног суда међународне правде у случају Ихелен када је Норвешка изгубила Гренланд због сличне изјаве њеног министра иностраних послова. Минимализовање овог чина, медијске доскочице типа „рекао је али није потписао“ и „прво ЗСО па онда све остало“ и слична надриправна тумачења која треба да сакрију опортунизам у супротстављању као и саучесништво у издаји, су већ виђени након Бриселског и Вашингтонског споразума који су имали катастрофалне последице у пракси. Оваква надриправна тумачења демантује Борељева изјава дата после Вучића да су се „Курти и Вучић сложили око текста плана“.

Вучићева изјава од 27. фебруара о прихватању имплементације француско-немачког плана, није само кривично дело велеиздаје из члана 306 Кривичног законика, већ и задњи чин државног удара који је он започео 2013. закључивањем Бриселског споразума. Упркос члану 123 Устава, Закону о закључивању међународних уговора и Закону о спољним пословима ,Вучића нико никада није овластио да преговара о француско-немачком плану, ни влада ни Народна скупштина. Он план није чак ни обелоданио Народној скупштини 2-3. фебруара.

Такође у складу са општеприхваћеном дефиницијом Ханса Келзена свако мењање устава ван утврђене процедуре (у Србији 2/3 већина у Народној скупштини и већина на референдуму) је државни удар посебно када се ради о тако значајно промени као што је одрицање од 15% територије. Зато је обавезујућа изјава Вучића о прихватању територијалног интегритета Косова или имплементације француско-немачког плана, не само велеиздаја већ и државни удар и означава црни дан у српској историји.

Да би апсурд и национална срамота били још већи, Вучић је ово урадио не због претњи санкцијама и ратом већ због личних разлога који су јасни свакоме ко прати транскрипте са суђења банди Беливука. Хапшења и физичка тортура над противницима француско-немачког плана као у случају Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића 15. фебруара, као и забрана демонстрација против француско-немачког плана 24. фебруара, само показују да је постојао умишљај код Александра Вучића уочи извршења кривичних дела велеиздаје и државног удара почињених 27. фебруара у Бриселу.

Извор: НСПМ

* * * Крај мишљења * * *

Косово и Метохија предати су на најподмуклији начин, а Срби у том делу Србије препуштени шиптарским терористима, који су већ почели да пуцају по недужнима и да граде војне базе на отетој српској земљи. Велеиздајника су овоме вероватно научили његови британски саветници, обећавајући му да ће избећи одговорност и чак бити награђен за велеиздају. Лично, његова судбина ме више не занима. Он је велеиздају признао хапшењем новинара Дејана Петра Златановића, само због тога што је човек изразио неслагање са предајом Косова и Метохије, речима у којима се једино велеиздајник могао препознати!

Током скоро 11 година власти, овај велеиздајник за Србе на Косову и Метохији није урадио ни једну једину добру ствар, предајући све институције српске државе терористима.

Новинар Игор Маринковић одлично сажима 11 година Вучићеве велеиздаје:

Наравно да ово неће бити крај историје. Нису нама Косово и Метохију једанпут отимали. Али жалосни плодови ове велеиздаје процветаће веома брзо. Ако народне побуне не буде било, уследиће убрзани слом Србије. Никакве европске интеграције неће бити. Управо обрнуто: очекујте убрзано дробљење српског националног ткива отргнутог од духовне матице, а онда и окретање против Русије. Видећемо шта ће ‘европски пријатељи’ третирати као наредно, најмекше и најслађе парче за откидање – Републику Српску, Рашку област, Прешево, Бујановац и Медвеђу чијим би се преузимањем блокирао нови кинески Пут Свиле преко Вардарско-Моравске долине, или можда Војводину где сепаратистичко језго као запета пушка чека расплет са КиМ.

Истовремено, постаје јасно да повећање броја специјалних јединица Војске Србије са 1500 на 5000 људи неће бити обављено зарад одбране српског народа на Косову и Метохији и њихово враћање под уставни поредак Републике Србије, већ ће ти специјалци служити као преторијанска гарда колонијалног режима.