^{Извор: istokrs.com}

Упркос свим догађајима који су нас задесили, тешко је разумети оволику равнодушност српског народа према уласку у колонијално ропство и убрзаном разарању последњих трагова државности…

Најпоузданији знак пропасти једног народа у хибридном рату није губитак територије. Историјски, територије се губе и освајају ратом, и то је процес који је онолико природан колико је несавршена људска природа. Који би онда био најпоузданији знак пораза у рату, и то не само у хибридном? Одувек је то био број становника. Колеге са Телеграм канала ‘Бунт је стање духа’ сравнили су податке са последња три пописа у Србији:

Резултати пописа	2002.	2011.	2022.
Срби	6.212.838	5.988.093	5.360.239
Мађари	293.299	253.899	184.442
Бошњаци	136.087	145.278	153.801
Роми	108.193	147.604	131.936
Албанци	61.647	5.809	61.687
Словаци	59.021	52.750	41.730
Хрвати	70.602	57.900	39.107
Југословени	80.721	23.303	27.143
Румуни	34.576	29.332	23.044
Власи	40.054	35.330	21.013
Црногорци	69.049	38.527	20.238
Македонци	25.847	22.755	14.767
Муслимани	19.503	22.301	13.011
Бугари	20.497	18.543	12.918
Неизјашњени (углавном Срби)	107.732	160.346	458.211
Укупно:	7.339.666	6.854.166	6.563.287

^{Извор: Бунт је стање духа}

Недовољно је рећи да су резултати катастрофални. Не само што је број људи који се изражавају као Срби током 20 година опао за готово читав милион, још је горе што је преостало становништво психолошки припремљено на нестанак. Разарање друштва под теретом необјашњиве равнодушности према сопственој судбини, одлично је сумирао професор социологије, др Слободан Рељић:

Трајање: 1:19:50

Али сумирање није објашњење. За покушај објашњења био би нам потребан озбиљан психотерапеут. Водитељ са Хелм каста, Вук Росандић, довео је квалификованог човека – Милан Дамјанац је психотерапеут са изврсним увидом у психологију српског народа, који може многе необјашњиве ствари да расветли:

Трајање: 1:57:23

Нажалост, народ се не може довести на терапеутски кауч. Народи постоје и опстају кроз борбу. Народ који престане да се бори, престаје да постоји. Ако у овој реченици препознајете ону режимску „Мир нема алтернативу!“, онда схватате да та парола није случајна. Смишљена је да обесмисли сваки отпор народа пред припремљеном пропашћу. Трауме народа, међутим, обично завршавају крвавом експлозијом. Погледајте Украјину. Погледајте Француску. Ћутањем и гутањем велеиздаје ништа од тога нећете избећи. Свет не функционише тако. Не могу више да се сетим чија је она изрека: „Историја је пуна гробаља народа који нису хтели да се боре.“ Из њене перспективе лакше је разумети наше претке који су знали да једино слобода нема алтернативу, и њихове пркосне пароле:

Боље гроб него роб

Боље рат него пакт

Нажалост, српски народ данас није достојан својих предака. Ниједан народ с трунком самопоштовања не би ћутке допустио да њиме влада режим који предаје велики део територије са највећим светињама, и чак један део свог народа, у руке терористима на милост и немилост.