^{Source / Извор: RT news}

Iran retaliated. The smoke cleared. What are the results of the strike?

Both sides, quite naturally, report spectacular success. For a realistic assessment of things, we must subject the propaganda to a thorough analysis. Iranian media claim that the attack was extremely successful, and Israel claims that it knew everything in advance, that the IDF was ready, that the Iron Dome showed its power and that the damage was minimal. Believe it or not, all these claims are true! how is it possible?

How could Israel predict the time of the strike? Because Iran announced it. There were announcements in the form of warnings to the United States not to interfere, and in the form of direct warnings to Jordan and Turkey at least five hours before the strike. The moment of the launch of at least three waves of missiles was also immediately announced, so that Israel had time to withdraw personnel from the bases that were the targets of the strikes:

Иран је узвратио. Дим се разишао. Какви су резултати удара?

Обе стране, сасвим природно, пријављују спектакуларан успех. За реалну оцену ствари морамо подврћи пропаганду темељној анализи. Ирански медији тврде да је напад био изузетно успешан, а Израел тврди да је све знао унапред, да је војска била спремна, да је Гвоздена купола показала моћ и да је штета минимална. Веровали или не, све ове тврдње су тачне! како је то могуће?

Како је Израел могао да предвиди време удара? Тако што га је Иран најавио. Било је најава у виду упозорења Сједињеним Државама да се не мешају, и у виду директног упозорења Јордану и Турској најмање пет сати пре удара. Тренутак лансирања најмање три таласа пројектила такође је тренутно објављен, тако да је Израел имао времена да повуче људство из база које су биле мета удара:

^{Operation True Promise. Source / Извор: ISW News}

^{Jabal al-Sheikh (Mount Hermon), Golan Heights. Source / Извор: ISW News}

^{Nevatim Airbase. Source / Извор: ISW News}

^{Ramon Airbase. Source / Извор: ISW News}

And no one was hurt except for one girl who was injured by shrapnel from an anti-aircraft missile. Israel showed minor damage to the runways at the airbases, and proclaimed the unparalleled effectiveness of its anti-aircraft defenses. The reality is a little different.

Iran carried out a massive strike with drones and missiles, meeting several targets. The first was to ease public pressure for retaliation against Israel after the demolition of the consulate building in Damascus, Syria and the assassination of seven officers.

The second objective was much more complex. Iran really does not want to enter into a major war, which by the nature of things would be, regardless of the outcome, a disaster for the population of that country. That is why the strike should have been measured so that it was a deterrent – and not a reason for further escalation. This was the purpose of the warning sent to all countries in the region, and the US. But at the same time, the strike was supposed to show the full power of the Iranian army, so that no one would think of insisting on escalation. So let’s look at the facts from another angle:

For the first time since the founding of Israel in 1948, Iran has directly attacked that territory. That was unimaginable until now.

Iran fired 185 drones, 36 cruise missiles and 110 surface-to-surface missiles. A total of 331 missiles – an extremely small percentage of Iran's potential – more than half of which were very cheap Shaheed drones, most likely serving as decoys for opposing air defenses. The attack was announced, so not only the Israeli army participated in the defense, but also the most prepared NATO members – the USA, Great Britain and France. And what happened? The direct hits in the middle of the runway of the Israeli air bases really did not cause much damage, but they showed the extreme precision of Iranian military technology and complete inadequacy of the total defensive Zionist NATO potential, put to the real test.

This is called effective deterrence. Even if we ignore the alliance with Russia:

И нико није страдао осим што је једна девојка повређена шрапнелом ракете противваздушне одбране. Израел је показао незнатна оштећења писте на авио базама, и прогласио неупоредиву ефикасност противваздушне одбране. Реалност је мало другачија.

Иран је спровео масован удар дроновима и ракетама испуњавајући неколико циљева. Први је био ублажавање притиска јавности да се Израелу осветнички одговори на рушење конзулата у Дамаску и убиство седам официра.

Други циљ био је много сложенији. Иран заиста не жели улазак у велики рат који би по природи ствари био, без обзира на исход, катастрофа по становништво те државе. Зато је требало удар одмерити тако да он буде одвраћајући – а не разлог за даљу ескалацију. Томе је служило упозорење прослеђено свим државама у региону. Али удар је истовремено требало да покаже сву моћ иранске војске, како ником не би пало на памет да инсистира на ескалацији. Дакле, погледајмо чињенице из другог угла:

Иран је по први пут од оснивања Израела 1948, директно напао ту територију. То је досад било незамисливо.

Иран је испалио 185 дронова, 36 крстарећих пројектила и 110 ракета земља-земља. Укупно 331 пројектил – изузетно мали проценат иранског потенцијала – од којих су више од половине били врло јефтини Шахид дронови, који су највероватније служили као мамци за противнички ПВО. Напад је био најављен, тако да је у одбрани учествовала не само израелска војска, већ и најспремније НАТО чланице – САД, Велика Британија и Француска. И шта се показало? Погоци посред писте израелских авио-база заиста нису нанели велику штету, али су показали изузетну иранску прецизност и потпуну неадекватност укупног одбрамбеног ционистичког НАТО потенцијала, стављених на реалну пробу.

То се зове ефикасно одвраћање. Чак и ако занемаримо савез са Русијом:

The result? The United States has ‘calculated’ that entering a new war is not worth it…

Резултат? Сједињене Државе су ‘израчунале’ да им се улазак у нови рат не исплати…

^{Source / Извор: Axios}

…and the situation was, again, excellently described by Scott Ritter. You can watch just the first 6 minutes and 20 seconds of this video:

…а ситуацију је одлично и овог пута описао Скот Ритер. Довољно је да погледате само првих 6 минута и 20 секунди овог видеа:

Duration / Трајање: 41:20

The United States does not need any direct entry into a new war before the elections. They are trying to find a way to cover up the catastrophic defeat in Ukraine, at least until the election, and considering the reluctance of the American people to enter into new forever wars, the administration is trying to create the impression that Biden is the only barrier before Armageddon by calling for de-escalation.

If neither Iran nor the United States want war, then who wants escalation? It is, of course, the rabid Zionist regime in Tel Aviv. That regime is desperately trying to get the entire NATO, led by American troops, into the war on its side. They are probably horrified by the fact that Gaza, during the Iranian attack, finally had one peaceful night. Their only hope to save themselves and stay in power lies in a large expansion of the war to the entire region. And they are not at all interested in the fact that neither the USA nor the entire NATO has anything to fight with anymore.

Those psychopaths will try something similar to the Damascus consulate attack again. Unfortunately for them, all these desperate attempts only expose more and more the fatal impotence of the Empire…

Сједињеним Државама никакав директан улазак у нови рат уочи избора није потребан. Они покушавају да нађу начин како би катастрофалан пораз у Украјини макар до избора прикрили, а имајући у виду одбојност америчког народа према уласку у нове ратове, администрација позивима на дескалацију покушава да створи утисак како је Бајден једина брана пред Армагедоном.

Ако ни Иран, ни Сједињене Државе не желе рат, ко онда жели ескалацију? То је, наравно, побеснели ционистички режим у Тел Авиву. Тај режим очајнички покушава да у рат на својој страни увуче читав НАТО са америчким трупама на челу. Они се вероватно ужасавају чињенице да је Газа, током Иранског напада, коначно имала једно мирно вече. Једина њихова нада да се спасу и остану на власти, лежи у великом ширењу рата на читав регион. И уопште их не занима што ни САД ни читав НАТО више немају чиме да ратују.